Pre svega želim da izrazim svoje veliko zadovoljstvo činjenicom da se Reformisti vraćaju na političku scenu Vojvodine i Srbije iz više razloga.. Pre svega što je ona potpuno zamrla, faktički nema svoju autentičnu partiju u ovom trenutku. I drugi, jer su Reformisti kada su bili dovoljno uticajni nosili jedan afirmativni, pozitivni trend rasta Vojvodine posle katastrofe koju joj je načinio Milošević i njegov režim. I u vreme dok su reformisti bili uticajni u DOS-u koji je preuzeo vlast, bilo je apsolutno prihvaćeno sve što smo mi dali tada kao predlog. Pre svega “Ugovor sa narodom” u čijem su kreiranju učestvovali Boda Beljanski, Marijana Pajvančić, Momčilo Grubač i Nenad Dimitrijev, sve profesori i doktori nauka.
Ne može niko iz Beograda bolje znati kako je nekome u Šumadiji, od ljudi koji žive u Šumadiji.
Mi ovde ne treba puno da mudrujemo, već da se uhvatimo tog dokumenta kao plat- forme i krenemo od njega. Problem je što altuelna vlast želi da zadrži centralističku vlast, a da napravi regionalizaciju, i da još pri tome imaju muku u sto- maku, i da se mangupski time sprdaju. Potpredsednik vla- de koji otkriva rupu na saksi- ji, našom rečenicom od pre 20 godina: “Ne može niko iz Beograda bolje znati kako je nekome u Šumadiji, od ljudi koji žive u Šumadiji.” I pri tome pretenduje da ON zna najbol- je jer je on napravio mape regiona, pri čemu meša babe i žabe. Zašto? Zato što uop- šte nema ideju decentralizacije vlasti, a regionalizacije nema bez decentarlizacije vlasti.
I to rade isti oni koji nama 20 godina oponiraju u tim zahte- vima, da se vlast decentralizuje. Država i kad pravi Ustav ne treba da kaže koliko će biti regiona, nego da ustanovi principe i uslove za formiranje regiona.
Koliko stanovnika, površinu, ekonomske potencijala, istorijsko i kulturno nasleđe… Ko ispuni navedene kriterijume, država ne sme da se meša i određuje granice. Na primer Smederevo neće da čuje da bude u Zaječarskom regonu.
Vojvodina Republika i mislim da sa tom pričom može odmah početi politička aktivnost i delatnost. Ne samo da je ova priča potrošena nego i duboko kompromitovana raznoraznim banalizacijama i vulgarizacija- ma koje smo doživeli, preživeli i u kojima smo i sami učestvo- vali na ovaj ili onaj način i to nema više nikakvog smisla. Dakle ja predlažem da politička aktivnost na projektu „Vojvodina – Republika“ počne odmah a da se paralelno sa time organizuje rad na ovom teo- riskom utemeljenju te politič- ke orjentacije i na njeno fundiranju u zakonodavnopravni sistem Evrope, Sveta itd…
Mislim da već za ovu priču o Vojvodini kao republici ima dovoljno elemenata i mislim da je to nešto što bi bilo zaista novo na političkoj sceni Vojvodine i mislim da bi ta politička aktivnost trebala da ima jedan cilj a to su izbori za ustavotvornu skupštinu Vojvodine.