Autonomija višenacionalne Vojvodine istorijska je kategorija za koju se Vojvođani bore od polovine 19. i tokom celog 20. veka. U periodu dok je imala stvarnu i istinsku autonomiju, od 1974. godine pa do miloševićevskog ustavnog puča, Vojvodina je doživela veliki politički, privredni, nacionalni, zdravstveni, socijalni, obrazovni, kulturni i ukupan civilizacijskom razvoj. Velikosrpski nacionalisti nikada nisu prihvatali autonomni status Vojvodine. Zbog toga oni kontinuirano vode organizovanu političku i medijsku kampanju protiv ustavnog položaja Vojvodine i protiv njenog političkog rukovodstva. Odsustvo autonomije za Vojvodinu je uvek i samo značilo propadanje, i to u svakom smislu. Političke snage u Vojvodini koje se suprotstavljaju ponižavanju i poništavanju autonomije Vojvodine grubo su onemogućavane ili ignorisane u javnosti. Vojvođanske političke stranke i nevladine organizacije dale su nemerljiv doprinos u borbi protiv miloševićevskog režima i pobedi demokratskih snaga u Republici Srbiji na izborima 2000. godine, ali su i posle “političkih promena” surovo marginalizovane. Vojvođanske političke snage okupljaju se i organizuju Prvu vojvođansku konvenciju u Subotici krajem februara 2004. godine. Druga vojvođanska konvencija održana je jula 2006. godine u Novom Sadu, na kojoj njeni učesnici usvajaju dokumenat „ Vojvođanska ustavna inicijativa“ sa osnovnim zahtevom za raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu, donošenje novog ustava i promenu ustavnog položaja Vojvodine. Vlast i dominantni centralni mediji u potpunosti ignorišu ove skupove na kojima su se okupile desetine vojvođanskih stranaka i nevladinih organizacija i stotine uglednih pojedinaca i pojedinki. U Vojvodini je patriokratski, centralistički Ustav Srbije iz 2006. godine doživeo potpuni debakl. Tu činjenicu centralističke vlasti ignorišu. Treća vojvođanska konvencija održana je 20. decembra 2008. godine i na njoj je nedvosmisleno izraženo nemirenje sa postojećim ustavnim statusom Pokrajine, a završnim aktom definisalo šta Vojvodina neće i šta Vojvodina hoće, kao i puteve kako da se postigne to što ona hoće. Učesnici Konvencije uputili su Pismo predsednici Skupštine Srbije i upoznali je sa Zaključcima Treće vojvođanske konvencije. Dokumenta Konvencije uručena su Predsedniku Srbije, organima vlasti u Republici i Pokrajini, političkim strankama i predstavnicima međunarodnih institucija i ambasada. Posle održane Konvencije konstituisan je Koordinacioni odbor Treće VK u koga su ušli predstavnici političkih stranaka, NVO i pojedinaca učesnika Treće vojvođanske konvencije. Zadatak KOO je da koordinira aktivnosti na sprovođenju Rezolucije i Zaključaka Treće vojvođanske konvencije. Za predsednika Koordinacionog odbora Treće VK imenovan je Živan Berisavljević, predsednik Političkog saveta Socijaldemokratke partije Vojvodine, a za predsednika Izvršnog odbora Aleksandar Odžić, predsednik Vojvođanske partije. OVO JE SAJT KOORDINACIONOG ODBORA TREĆE VOJVOĐANSKE KONVENCIJE.